Volim jesenska jutra. Bez obzira na kišu, lišće na dvorištu koje me iznova podsjeti na druženje s metlom, zaista ih volim. Posebno vikendima kad se probudim oko sedam sati pa uz jutarnju kavu gledam kroz prozor tu rapsodiju boja. Često čujem kišne kapi koje lagano, u ritmu lupkaju po prozoru. Volim ta mirna i spokojna jutra, kad je sve još tiho i usnulo. Osim toga, volim šetati prirodom i čuti šuštanje lišća pod nogama. Priroda je veličanstvena. Vjetar se poigrava s granama drveća, lagano ih trese i s njih spadaju listovi. Pogledam u vis i ostanem bez daha. Da, rapsodija boja lišća. Možda nema toliko sunca, možda moram češće staviti šal, možda mi ponekad ona škura bura okrene kišobran, ali ne marim...volim jesenska jutra i volim jesen.
Kolumne
|
Jelena Hrvoj |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.