Ledena zimska noć je. U sobi ležim.
Molim se Bogu naglas, u mrkloj tami.
Zavija vjetar! Vani opako sniježi.
U toploj sobi zrikavac i ja sami.
Ponavljam opet, mrak je kao u rogu.
Zrikavac i ja dio smo iste priče.
I on se isto moli svojemu Bogu.
I zriče, zriče, zriče… Zriče i zriče.
Uzalud molimo Boga, sve u svemu.
Negdje pred zoru posve klonemo duhom.
Niti se javlja meni, a niti njemu.
Čini se da se molimo Bogu gluhom.
Onda osluhnem bolje… Kako da rečem,
Bog nam se javlja, al na jeziku trećem.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.