Večito sada mašta kad se otrgne,
sred nespokoja poslušaj pesmu vetra,
elegiju za večnost – kad se nametne
žena od stakla, kult kabuki teatra.
Sve te replike, reč što se retko kaže,
inspiracija za stih od jedne reči,
sred pozornice likovi što se traže,
stari tavan i kutija koja zrači.
Stranac na kiši, studen u katedrali,
kamene lavlje kandže poput ukrasa,
večiti Po i kraljevstvo na obali,
veliko zbogom ispred ikonostasa.
Oblik večnosti, sonata tvojih snova,
kolač pun zvezda – tren između svetova.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.