Jelena Stanojčić | Rekao si oprosti

 

Iščekivala sam da dođeš
I da mi skrušeno kažeš oprosti
Da me utopiš u zagrljaju
Da rastališ krhotine u meko tkivo zabodene
I da ti u očima bude cvijeće
Da mi poljubiš lice
A da ti usne na milovanje sliče
Da „oprosti“ bude raskošno, da me opije
Da me omota sa svih strana
Da me preplavi poput radosti
I da zaboravim zbog čega je izgovorena
I što ti opraštam.

A ti si rekao „oprosti“
Škrto i polovično, brzo
Kao da kupuješ riječ koja je skupa.
Rekao si oprosti
Izgovorio je u dahu
Suhoparno si je ogolio,
I onda se desilo da smo se riječ i ja
Posramile, rastužile, oborile glave
Ona je trebala biti dar, uz zagrljaj,
A nije.
Čekale smo i drhtale,
Zbog bojazni da te ne izgubimo
A već smo gubile
Na najgori mogući način
Jer si rekao oprosti, a kao da nisi
I još gore
Uprljao si tako ljekovitu riječ, obezvrijedio!
Zato ti ne mogu oprostiti,
Ne mogu, nije mi to dovoljno!