Sven Adam Ewin | Dlan

Moj djed je čitavog života
Držao u rukama
Ili bradvu,
Ili pilu,
Ili kosu,
Ili motiku,
Ili plug,
Ili vile.
I zato,
Kad god bi me pomilovao po obrazu,
Dlanovi su mu bili tvrdi, a topli,
Poput donje kore kruha
Netom izvađenog iz peći.

Onog istog domaćeg kruha,
Koji bi moja baka,
Otresajući žar s kore,
Pljesnula nekoliko puta rukom,
A onda pregačom s njega obrisala vreli pepeo.

Zatim bi ga poprskala vodom,
Prekrila bijelim lanenim otarkom
I taj nam je kruh znao trajati i po sedam dana.

________________________________________________________________
.
(Iz upravo objavljene zbirke „Povedi me za ruku“, dida, naklada Semafora, 2021.)