nisam ja to budna
neki košmarski život snivam
spavaćica bačena u kutu
mene u trenirci soknama
mirisna postelja skriva
ja čvrsto ne spavam
svaki šušanj ko plaha košuta čujem
u polusnu stari život snujem
ne volim ljuljanje zemlje
u tišini mračne noći
sa strahom se budim
čekam hoće li ljuljanje proći
čvrsti san strah koči
živjeti i spavat ću moći
kad se sve konačno smiri
možda kad sunce prirodu probudi
i polete šareni leptiri.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.