da je od umora
tvoje srce zaspalo,
bačeno u procep
malo kolebljivo zrno;
između tankih zidova
naslonile se grane
spaljene gromom
divljeg šuma,
popustile membrane.
Proključale brane
pred tromom bujicom mulja,
sporih, nadolazećih,
pretećih reka ...
Kolumne
|
Jelena Hrvoj |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.