Piše: Jelena Miškić
Dolazim kući, dan je bio dug, kad s vrata:"H 61.2!" - vikne Đuka. Sva sam u čudu, što je sad. "Kakva je to šifra?" - škiljim na liječnički nalaz. "Šampinjoni u uhu!" - dramatično mi otme papir iz ruke, pa nastavi "bio sam na ispiraju i poslala me kući da sam ispirem i zamisli, sad sam morao kupiti - ispirač za gljive - za 64 kune iako imam dodatno dopunsko!"
Uzdahnem - "A tako je to stari moj, danas ni gljive nemo'š uzgajat besplatno..."
Smije se Đuka, kaže: "Eno imaš lisičarke na saftu za ručak."
Majka s druge strane dobacuje: "U Lidlu u novom katalogu ima po 14 kuna škare za nokte za pse. To ćeš ići kupiti da im sredim šape. I trimer za istu cijenu!"
Kaže:"I šampon, deda je farbao ogradu i obojica su se vukli po zidu, pa sam ih jedva oprala, smradovi kereći!"
"Ali mama, već smo kupili sve to, a rezervnog šampona ima ispod lavaboa u kupaonici" - odgovorim joj, pomalo žaleći pse.
"Mamaaaaaa" - mala izroni iz svoje sobe - "ja bih da me vodiš ortodontu, da mi stavi aparatić".
"Ali sve je u redu s tvojim zubima" - kažem pubertetliji. "Ali dajjjj, ja bi aparatić!"
"A ja bih da ti imaš 5 iz fizike!" - malo ju zafrkavam.
Odjednom se čuje zvono na ulazu. Neprijatelj na vratima!
Kerovi podivljali, laju,skaču, srušili su majčin štafelaj u hodniku, pala je i vaza s cvijećem u dovratku, Đuka skočio, majka zgrabila veći kist, pa smo svi istrčali da vidimo tko zvoni - i Đuka sa svojim gljivama i vaticama u ušima i majka u kuti sva od boja i mala u pink bundici i kerovi, ju radosti - stigao naš Dormeo. Potpisala pošiljku dostavljaču i baš mi bilo milo vidjet ih sve tako na dvorištu. Dijagnoza - Miškići.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.