Otrovnozeleni sedi oblak lutalica
na nebu akvarel vešplav boje
sa varirajućom rupicom koja se smeši
grotlira
puhće
oblakuje
ukrao je kompas iglu plavočuperkastom petogodišnjem veselolikom dečku
razvedenih istonacionalnih roditelja
koji je zanesen
ljubavlju prema Ani
buljio u cinober crvenobojno dugme na njenoj beloj cipeli
otvorenih usana
u
obliku
v
šutirajući nehajno ništa ispred sebe
U zemlji daleko od sela
odlučno prkoseći suncu koje ga ognjem žari
zracima pali
smrtonosnim strelama rafano osećanja pogadja
krenuo u sedo selo
sedoodeždno
sedoljubavlju ozračen
sedim rečima
ostatka...
U njemu
možda Ani...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.