Ugledah u uglu harmoiku staru
one interesantne crno-bele dirke
nisam odolela ushićenju i žaru
da se malo podsetim svirke.
Zadrhtali su nekad prsti gipki
u želji da slede note,
prvi zvuci su bili uzdasi tipki
i pokušaji da se sa basovima uklope.
Dugo vremena nisam svirala,
razni razlozi su bili opravdanje
ali čim sam staru harmoniku videla
ugrabila sam momenat za sviranje.
Pevala sam pesmu za pesmom
ono što je duši oduvek bilo drago
zanos me je s muzikom poneo nesvesno
u prošlost, u kojoj sam pevala rado.
Na kraju sam shvatila istinu
ono što harmoniku i mene veže, a deli,
ljubav je jedno, mogućnosti drugo,
ne može se imati sve što srce poželi...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.