Sunce jutros opet sjaji...
Jednu je zraku sunčanu
u zjenicu moju poslalo
da izbaci tamu
koja se tu ulogorila.
Toplim dodirom,
srce odmrznuto,
počelo je kucati jače.
Izmamilo mi je osmijeh
na usnama.
Potvrdilo je da duša
nije zaspala zauvijek.
I pitam se ima li nade,
i pitam se ima li snage,
i pitam se,
nakon svega,
ima li vremena
da se mogu nadoknaditi
sva ....usnula....proljeća?
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.