U lice ti reći sve isti čas,
Al tko će onda iscijeliti rane,
Intime li nestane između nas?
Razumiješ dušo, bez tebe mi loše,
Al s tobom mi bude ponekad još gore...
Jer svašta čovjek slobodan može,
Tako mi barem ljudi govore.
Al moguće, bome, da je problem u meni,
S tobom sam tupav i jedva da stojim,
Svakoj takav mrzak sam ženi,
I glasina lažnih o nama se bojim.
Poslije ljubavi s tobom često me muka,
Rigam i kunem se: „Nikada više!“
Al ujutro tvoja spasi me ruka ‒
Sve loše trenutke mi pamet izbriše.
Ak ostanem s tobom – crknut ću, brate!
Nek sudbine naše za to budu krive,
Al tebi se fućka i za me i za te
Moja malena, draga, kriglice pive.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.