Zimski je dan i vjetarac hladan,
al' placem špancira magnat zgodan.
Promrzla Jana, mlada i ljupka,
kraj klupčice na mah si zacupka:
„Kupite, dični, moje jabuke,
rumene su, tvrde i velike!“
A magnat zasta i, onak' usput,
zagrne Janu u fini kaput:
„V žepu 'maš broj od telefona,
nazovi je'nput i bez pardona.
Ja si cifram nav'ek mlade cure,
kaj imaju rad' zimu bez bure!“
I jamačno zginuše vrline
podno varljivog daška topline;
samotna Jana nazva sto puta
onaj broj iz krznenog kaputa.
Osta'še jabuke neprodane,
ali zakapaše suze Jane
na svilu dvorca s kraja grada;
udaše je za novčarskog jada.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.