Nebodera, i prostranog trga,
one duge šetnje, kiše koja se nemilice sliva niz lice,
osećaja iščekivanja koji se dušom batrga.
Još mi u glavi bruje tramvaji
i pomisao da si u nekom baš ti,
s onom željom koju duša taji
dok je obuzima plamen ljubavi.
Tu su naša drage uspomene,
uspinjača koja spaja Donji i Gornji grad,
Ona je spojila nekad tebe i mene
svega toga se rado sećam i sad.
Sećanja me slikama još pohodi
Štros, Tuškanac, katedrala...,
Sa njima se čovek jednostavo srodi
Tebi sam i Zagrebu tad svoje srce dala...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.