Mirjana Đapo: Svedočanstvo raja i pakla

Pre nego što greh prostrem, bestidna,
podam se zovu Faunovih madrigala, čedna,
kikotima probudim usnule sove...
uselim nedosanjane želje, snove, u svitanja -
pitanja mi se neka nameću,
neću da ih ostavim bez odgovora:
Mora li ljubav zadnja da plaća ceh,
smeh probuđenog smisla dok zamenjuje plač?

Postoji li mač da saseče tkivo kajanja,
spajanja sa odbeglim iluzijama sreće?
Neće li sastavljane pobrkanih mozaika
biti prilika za samooptuživanje, pravdanja…
davanja odgovora na nepostavljena pitanja
što samo ih savest istražuje, hrani?
Čuje li vladar svih naših postupaka
vuka stepskog što se od samoće brani?