Mirjana Đapo: Prepletaji

Te niti izvučene na vretenu želje,
u magiju večnog traženja spletene
nebrojeno puta zamotane,
pokidane, pobacane, pronađene…
uvezane sa pređom bola…

Utkane u pore starih i novih košulja.
iznova krpljenih, ojačanih šavova,
od snova mirisavih po duši prepoznatog,
doticanja, spajanja, bezgrešnog pripadanja,
prećutanog samorazgovora.

Od tkanine sašivena svečana odora,
nikada iznesena na svetlo dana,
prelagana, čuvana u svetim seharama,
milovana pogledom nedodirivanja,
za spajanja predosećana.