VOLIM ŠAPAT
Volim šapat lišća
kada tajnu poverava vetru,
toplinu sunca
kada zrake šalje usnulom cvetu.
Volim škripu koraka
koji odoleva svakom metru,
kapljici kiše
koja razbija monotoniju i sujetu.
Volim onaj šapat tik do uva
u kojem se ušuškaju reči drage,
u njemu želju da se ljubav čuva,
da duši pokloni malo snage...
Volim šapat kojim se oblak poverava nebu,
grumen zemlje vrednome mravu,
kada majka tepa svom čedu
dok joj na grudi spušta glavu.
Volim šapat prirode
u tome je sva sreća sveta,
tada reke prepričavaju obalama svoje zgode
kada je lepeza duge posebno lepa.
Volim šapat koji se u pesmu pretvara
za dušu nalazi note odabrane,
tada leptir na cvetu odmara
čeka još jednu zoru da svane...
Slušam često šapat prirode
mesečev uzdah među mnoštvo zvezda,
sa novim danom nestaju brige
dok ptice dremaju u svoja gnezda.
Volim šapat tvoje duše
on mi je posebno blizak i drag,
u njemu se talasi života penuše,
u mom srcu ostavlja upečatljiv trag...
..., da te volim...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.