Rozin kutak

 

(u kutu, nikome na putu)

Rozin kutak za osjetljivi društveno-politički trenutak

 

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Nemremo navek okretati glavu i odbijati istinu: moji svi, Svet (a to kak tipični Evropljanin i Amerikanac mislim na Evropu i ESADE) hrli brzinom svetlosti v črnu rupu koju si je sam napravil.

Moja mama je imala uzrečicu:

“Ak se več ideš svaditi i za nekaj boriti, onda nemreš iti “ni vr.. ni mimo” neg onda kažeš zube i kojekaj delaš kak verbalne ka-ra-te (a bome nam to i rade, najte biti prosti, sram vas more biti, se po redu) do pobede!”

Svecka i lokalna politika to ne dijelaju.

Onak, male krenu, pa stanu, pa bi-nebi…

Glejte, rečime da su svi vođe postali kak mouži z Balkana:

jeno misle, druge govore a treče naprave.

To more kak-tak funkcionirati vu vezami i braku.

Vite, Melanči je tipični primer:

ostavlja ovoga svojega Krumpa da brljavi sakaj i da uz put iz samoga sebe bedaka naredi.

Osobito kad misli da je zavodljiv ženama kaj bi mu mogle praunuke biti ili pozabi s kim se jeje ili neje posvadil i zakaj.

Male je teške kad de fakto ostatak Sveta terpi zbog toga…

Valjda ni protivniki ni savezniki više nisu ziher kak ih Krumpek vidi i kaj je tu ve njima za delati…

Je, priznam, teške je to…

Kak-kome.

Cene nafte idu gor-dol.

Sam pri nama streme vu Visinu.

A trebame razmeti:

Lijepa Naša je stvarno Prirodom kak Raj na Zemljici.

Dragi Bogeg, Stvoritelj ili ko Vam je po volji nam je moral nekaj uskratiti.

I opet je bil nesebični pa je poduplal dar:

nit imame pameti nit razuma.

Pri nami ne uspeva ni Covid.

Predlagam novi turistički slogan:

“Dojte k nami, mala zemlja za velike muljaže!”

Gli mam, liepe prosim, najte probati mi ovo fkrasti, se bum vas tužila.

Ali, zrela sam i za turizam:

Na Zrinjevfcu treba sa podreta derva i granje ostaviti tak kak ih je oluja stergala. Su postali turistička atrakcija, si se ž njima, na njima, pored njih naslikavaju, preskaču, naskaću, obilaze.

Grad bi to mogel naplačivati kak i fizićku rekreaciju i fitnes.

V blizini je HAZU, MVP, Sudovi pa i zatvor. 

Nakon burne rasprave, evo relaksacije!

Nego, pratim modne krikove vu Svietu:

ništ novog.

Velidu da ak se svietlo namažeš oko očiju onda si otvorena za kontakt, a černo znači:

“Ne prilazi, ja sem tajnovita…”.

Joooj, pri nami to znači da nemreš hodati po štengami i stalno se sama dole hitaš, jer te sram priznati da ti je muž nasilan.

Ali, to vam je taj balkanski mentalitet.

Kak pri jelu, tak pri delu:

naša Melanči nas je upozorila da su nam i deca predebela.

I onda im se si v razredu rugaju.

I te posljedice debljine snose roditelji. Njihovi.

Jer oni “suosečajni” šulkolege nebuju imali posljedica.

Jer ak bi ih i bilo mamica nebu pekla štrukle neg jlubazne spomenila da škola nekej dela krivo i bu upozorila da bu upozorila one kaj trebaju gledeti kaj je krive i kaj prave buju ve i gledeli.

Vu pravemu smjeru.

Jedinome.

Pravda je sljepa, to zname.

Zato za kraj, ponosni krič:

“Živeli Matija Gubec i Petrica Kerempuh.

A more i barun Trenk!”

Vaša Rozika.

Ps. Kak nam buju cijene na visokoj nozi nemo mali ni kaj jesti ni kaj sr..i a od tega se stvarne meršavi.

Rozin kutak

 

(u kutu, nikome na putu)

ROZIN KUTAK ZA OSVEČANJENI NOVOGODIŠNJI TRENUTAK?

 

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Ovak, prvo bum humoristički:

a) Maestri maju prek pedest let a zgledi kak trideset i ja mu zavidžam. Očem broja kozmetičarke, pedikerke, manikerke i kirurga (vu mom mršavljenju mam barem 5kg kože kaj mi okolo visi kak jedro...

b) di si je kupil broša, nit je pravi smaragd nutri niti je briljantni, ali je kičasti a ja kak več znate, kič volim.

c) jahke je živahni za te lete kaj ih ma. Očem broj njegovog doktora.

d) da je Stijena skočil v publiku i cmoknul me, žvajznula bi ga v potkoljenicu. TO se ne diela, ni vu publiku ni na pozornici... rečime, mogel se dovleči tak i do trečega pulta (kanadski maestro) i strasno zljubiti i našega mladega Ljubasa, ili je moj Stijena mogel v usteka poljubiti na pozornici balerinu Trnoružicu (no, ta bi bila več mrtva ak nije).

e) oboistici kaj je svirala v Albertini nisu deli odgovarajuči grudnjak pa je se bile..hmmmm, u skladu sa sim drugim

f) balet su oblekli a la Meloni (taljanske premjerke) i bil je sam jen muški kaj ja smatram spolnom diskriminacijom

g) baletan ni imal tajice i morti je nekome uskračeni vizualni užitak

h) maestri su napravili velku pogresku kak svojevremeno i Žorž Pretr: ak si mudri dirigent, Bečane z filhe se mora pustiti da sami sviraju celi program ili im smetaš i dobiš kontra-efekt.

Berlinčani su se snočka ranije ljuljali skup z Petrenkom i veselili se makar su svirali tužni program (nešči je tam nesretno zaljubljeni).

Bečani su pak prek pol koncerta bili kak na karminama. Posle su se radosno smiješili jer je napokon gotovo. Kak sam več rekla: nema tog dirigenta kojega orkestar ni v stanju vništiti.

Kolege z Beča, čestitam, uspelo vam je več samim tim kaj stenapravili se kaj vam je Mo. zadal.

i) spomenuto je sam jemput da je v publiki Johnas Kaufmmann

j) dva put da je nutri precednik Austrije

k) ni jemput da je v blizini precednika Anne Sophie Mutter, poznata violinistica, Karajanova miljenica kaj smatram diskriminacijom po spolnoj i profesionalnoj liniji

l) ni mi razmeti da nišče ne govori kak su i Strauss stariji i mlajši bili se sam ne moralni ljudi.Mlajši ni htel plačati alimentacije, si su skakali okolo kak zajčeki (ak me razmete kaj očem reči). Čudo je gda su opče stigli napisati to kaj jesu ali ni čudo da su vmirali pokošeni od infarktov.

lj) mislim da nakon ovog ništ ozbiljnoga o neozbiljnem nemrem napisati.

m) morem: programa delaju direktor, umjetničko voctvo Filhe (oni su još 1933 uveli samoupravljanje i nemaju šefa-dirigenta), gost- dirigent i DGG, te internacijonalni mediji.

n) mani se najviše dopadal Dudamel (violinist po struci), Bernstein, Mutti, Barenboim, Kleiber Junior.

Tak, fala na pažnji

Vaša navekvjerna lajfkoučerica

Ela-Rozi

Ps. Moja fotka vu svečanemu tonu. I ja sam same mali siroti narcisoidni tip.

Rozin kutak

(u kutu, nikome na putu)

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Stvarno neki put začudim samu sebe: iako me uopće ne zanimaju životi celebritija. influencerica, slavnih osoba, savjeti "što se ne smije nositi nakon 50-te, 90-te, godine ili kilograma, prilijepim se za jedan od tekstova i onda "skrolam" dok mi šećer ne skoči na 8,2 od siline pismenosti, intelektualnosti i filozofije tekstova.

Početak je bil gda sam styling ugledne dame zbog kroja, farbe i škrlaka zamenila z onim od berača riže iz doba Mao-Cea.

Pa onda, kak je moguče da Tejlor Svift ma onakvi pupak kakvi ima.

Slijedio je nadasve produhovljeni tekst o ženami gda prejdu pedesetu ni smeti nositi štikle.

Ja sam ih nosila krećući se vrlo sigurno uz pomoć štaka… uvek.

Zledila sam se v momentu jer su me prosvijetlili da se muškima sme ugađati do određene granice, pače, poželjno je, ali pri tome ni smeti zgubiti samu sebe.

Nit su kazali di je granica niti upozorili da kak perve, mora se pri novima upoznavanjima ćuvati nofčanika da vas nešči “ljepotan” ne oguli za ejure.

Od sega sam se prehitila na "kako koristiti make-up u smjernicama najmodernijih trendova" pa umjesto papira, rišem po vlastitome licu. 

No, ono kaj sem nafčila je sljedeče: šminkajte se kak se očete ili nečete, se vam to dojde na isto kad je vručina: zmazane packe di ih ne treba biti.

Predi te mudrosti sam prošla celi Šibenik, sedila v poznatome kafiću v jaht klubu “Vodice” z očima kak rakun jer mi se razmazala maskara skup z tušem na kapkima.

To kaj su me si gledeli sem pripisala činjenici da sem napokon postala influencerica.

A morti i jesem.

Zadnji šok, e taj me dotukel, je bila izjava izvjesne A. K. da sme mi se osim nje debele…

To je se posljedica moje odlučne odluke ne baviti se više politikom.

 Mislim da bum počela saditi krumpir i sijati kuruzu, uzgajati piceke radi jajc. Nemrem im zavrnuti vratom tak da buju kokoši pri meni živjele vječno a jajca buju kak i krumpir i kuruza, besplatna. 

S obzirom na te cifre (0 eurof) najvjerojatnije bum za vratom imala poreznu i sanitarnu inspekciju.

 Kak vidite, makar se ja ne bavila ž njom, politika bu se bavila z menom. 

Ali ne odustajem, a zna nešči kakvoga grunta, onak' mala hižica, oko 300 kvadrata okućnice?

Vaša navekvjerna lajfkoučerica

Ela-Rozi (Elica, bogpomozi)

Rozin kutak

 

TAJNE I SIMBOLI "ČAROBNE FRULE" I ZVONČIČOF

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

I… tak.

Ja vam se više opče ne bavim politikom.

Se vam je to kak v operi.

Sem bila na “Čarobnoj fruli” neki den.

Si su moji kolege izversni, ali Schickaneder se baš i ni isprsil.

Se je kak čušpajz: mate Tamina, princa, pred “zlom” se onesvesti.

Najdu ga tri žemske, sperve im se jahke dopadne ali se saberu i sete da ih kontrolirja Kraljica noći koja oče da T. spasi njenu kčer Paminu koju je zaprl Sarasto kaj je zločesti. T. se zaljubi mam vu slikicu kčeri…

Tu je i čovek-ptica Papageno kaj iste dela za Kraljicu i oni buju skup (T. i Papageno) dišli po Paminu.

Je, ali se onda ustanovi da je S zel Paminu jer je on zaprav dobri a Kraljica to nie i kak ju je htel spasiti (Paminu) buju dal T. ak ovaj prejde tri kušnje…

Jena od njih je i da bu mučeči kaj je v operi gotovo pa nemoguče napraviti.

Onda bu prešel v Hram kojeg čuvaju čuvari i vodiči i se je kak v piramidi i masonskoj tajnoj knjigi (kaj je več Tolstoj v Ratu i miru v detalje opisal) ali se sie režiseri i dirigenti sveta kunu da to ni pod razne ni slobodnozidarjska tema jer je to Tajna a ionak se se klima ali ja ne vidim da to ne bi mogla i biti s obzirom na potresne i antistatičke zidarjske obnove v stvarnemu i prenesenom značenju vu RH.

No, v glavnem, ni jasne zakaj Pamina i T. liepe popievaju a onda moraju čkomiti.

I Paminu kojoj je inače nepoznato boravište pronajde mamica kraljica i veli da ak ne probode S. bu je se odrekla… Pamina mesto da dekne S. oče deknuti sebe jer se Pamino z njom ne spomina… onda dojde Papageno pa ju vteši i ona njega i dojde Papagena koju Papageno dozove ž “zvončekimi” na kraju i buju mali puuunooo dece i Tamino i Papagena na i z “čarobnom frulom” buju “zbrani” i “sveti” i mamica-kraljica zgine v pakel i sie su sretni i veseli.

Nišče se nie nigdar usudil pitati o zvončekima i čarobnoj fruli kak čega simbolima pa se nem usudila ni ja.

To nišče nie razmel nigdar…

Kak ni politiku EU i okolnih institucijof.

Rozin kutak

ROZIN KUTAK, POTRESNA I PROTUSTATIČKA OBNOVA

VU DVA POGLAVLJA

(NIŠT POULITIKE, SAM GRAĐEVINA I SEĆANJA NA DJETINJSTVO)

POGLAVLJE PERVO

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Bila ja v Londonu…

I oni tam fest predelavaju, dodelavaju, nazidavaju ali nemaju ti Englezi pojma: sou im skele debele kak butina Majka Tajsona, se pokrito.

Englezi maju čoudnu naviku da saki budučepopravljivi objekt spregledaju, zmerijou, žige podevaju ot sih kustosov, muzealacov, zaštitarjev, ekologov, građevinarjev i tek onda prejdu ž zahtjevimi koje rešavaju berže neg mam i deju dozvole jer i nemaju kaj rešavati.

I radniki sou im si zvezani za objekta ili krova ili skelu, oblečeni kak austronajti ak ih opče tou i tam vidiš kroz nekju ljuknju.

Mi zname kak se gradi: perve si moraju vun, tece, strici, širša i daljša rodbina vun Grada i uže regije (sam se modernizirjala, ha? Jedine mi ni znati kaj je to regija, kam spada, v umjetničku, zabavnu, političkou, scensku scenu ili v receptline?) pati skoup z potresenima, kak drouge, skele profila rahitične potkoljenice postaviti, vreče za šoder na nju z žicami pričverstiti i more se na posel.

Se se obije, zrouši, po mogučnosti i kojega nosivega zida v prizemlju i probiju deke tam di roupe ni smeti biti.

Onda to stoji tak kak od majke rođeno, cca šest do dvanajst mesecov jer roka za svršenje radova nema.

Kad nastamba dojde na red se lijepe z špagom zvežu skoup zidovi kaj beže na se strane, a na njih onak odokativne prihefta z šnel-kleberom armirača od 546kg tak da dobre stoji i krova derži.

Onda se po sud oblijepiti ploče od stiropora (na stropa idu od iverice) i dobre zcementirja.

Ak nema kanalizacije se postavi spet septička jama do koje se nemre dojti neg se se fino spušča v potoka. Ili sousedovga vrta (nekej mou zelje ni dobre ovo lete bilo).

Pa oditi na Kamenita vrata i vužgati 3549 svečicov, pozove se Svete i Majčicu Božju da ne bi došel novi potres idučih 70 let… jer buju stanari kredita za potresnu i protustatičkou obnovu otplačivali ionak 154 let.

Tou vam nema razlike med agnostikov, gnostikov, ateistov i teistov.

Si sme mie vdruženi v jenu organizaciju. 

Kak i naši građevinari i ostali.

Trebame si osnovati sindikata, ste vidli kak dobre dijela ovaj od nas potrošačev i mi skoup ž njim pod sloganom, geslom ili kak očete:

“Dojdite vu Hrvacku, zemlju v kojoj ni Covid ni revolucije ne uspijevaju, morti boute vi!”

Meni opče ni jasne kak sou si gradovi regije postali otjempout “grad-slučaj”?

Rečime, kak moj rodni grad.

Pa kak odjemput?

POGLAVLJE DROUGO

Sam mala bila kad sme soudedovome Đekiju kroz lesu stare kosti rivali tak da oni drougi moreju krasti trešnje, jabuke i kouruzu.

MI, kaj sme se Đekija tetošili sme dobili sam po rit.ci a oni DROUGI ipak sra.ku, sou se prežderali zelenoga voča, prav im boudi, kaj me nisu poslouhnouli.

Ve mam pouno poverenja da bou se dobre završilo za se vključene vu jenu od novootkrivenih dogajanja vu mojoj domaji kajti je glavni fiškal moj stari prijatel z škole i gimnazije.

S obzirom da sme celo tou vreme skoup sedeli v klupi i mene se niko ni usudil zbiti niti me zvati štrebericom, morti sem ga nekej i nafčila i nadajme se da tou ni pozabil.

A, čoujte, nešči mora i tega posla delati, si sme mi (ne)jednaki pred (ne)zakonom.

Inače bi se mouzičke bile poune profesorof klavirja.

A to bi bile kak mi kaže, nobl i feš. 

I onda bi i ja bila prava gripozna (influenca-gripa) jer znam ali nemrem (ak vam tou vleče na političkou platformu, spet vas nek bou sram) svirati i vijolinu i klavira (još uvek bez Lepeglave) i male gitarje i usne harmonike. I popevam kaj trebam i ne trebam.

Moja skrivena ambicija je da tou i postanem, sem ovo lete več dva pout bila influencerica, zmeršavila sem više neg od Munjara ali i zate jer toga mi ljeka ne plača HAZEZEO makar se moram fpiknuti sam jemput na tjedan da ne boum tak slatka pa da nema Stijene ne bi mala kaj ni za jesti ionak zdravu prehranu v malim količinami: bez gujcekov, čučekov, raca, purana.

Kelja, šalate, zelja jem po listovima na dan (5-6), jajc njente, krouha jok, rižice tri do štiri zerna, pol obeljenog kalaperja, 10 okruglic graha ili graška, drobčicu jabouke… 

Ali potlem boum lijepa, feš i sie bou dou se za menom okretali na špici jer boum zgledala kaj špičok našpičena spremna za se verste raspravof.

I boute me mogli videti vu Storiju, Gloriji, Indexu (ne kak Ševe nacionale, sram vas more biti), Dnevnik.hr, Dnevno.hr, HRTJU, DOMI, NOVATEVEJU, ERTEELJU.

Male me brine garderoba, onak da zgledim spešl interesantna, novo normalno normalno nenormalna z tendencijom proširenja normalno nenormalno normalnih unormiranih oblika i dezejna.

Morjala bi angažirjati Modnega Pesa.

Kak?

Ovak: se oblečem v vreču za cementa i poustim svojega Pesa da ju razdrapa kak mu dojde, po talentu i njuhu. Logo proizvođača bou se videl i za tou boum plačena. Kak prava gripozna ženska.

I napokon boumo si ravnopravni jer se si moremo obleči v građevinski otpad i medicinski i plastični kaj nam ga okolo radi dajejou i zemljicu ravnajou i ceste z timi šodraju i se boumo imeli, živeli Metija Gubec i Petrica Kerempuh, birajte me za gradolnačelnicu, županicu!

Jezušek i Marija, kažite mi, kak sem spet od gripozne završila v poulitiki?

I najte se serditi na mene ni me proubati toužiti.

Kak perve, tak boute mi sam reklamu delali.

Kak drouge, onaj gorespomenuti fiškal je i moj advokat i boume, zna kak se tou dela spešl ak’ je klijent (ja) nevina!

Vaša navekvjerna 

Rozika

Ps. Pri nami vu Zgrebu ni moguče snimati ni Đejmsa Bonda ni Tom Kruz nema tu kaj za delati: ne bi mogli oni tu spelavati vratolomije z autima ni motorima med travmajima, naši novo normalno staro nenormalno novi jahke kratke i retke vozijou, najčešće i najredovitije na Remizu (nis pojma mala da Remiza ima tolke potrebe za travmajima, je to morti zate kaj je v toume smijeru naš najpoznatiji hotel “PRI DOBROME REMETINCU”?).

Rozin kutak

 

ZBLOKIRANA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA, SPET

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

Ok, zakaj je sad spet nekom pozlilo, me spet zblokiralo?

Kaj pa ve?

Bum ovak, morti bu jasneje:

"Sam babica z Zapadne Kroeje, lete je 2030.

Mi vam mamo celo lete novo lete, ovisi ko od kud kam i zakaj lete pa i izlete i ulete.

Uz i niz spust.

Opče nam ni trebaj nikaj misliti,

za nas su misleči

tisti leteči.

Male su pemzije, ali to je v redu.

Nemame ništ puno za kupiti, jesti takoj ali zate duge živimo, sme meršavi.

A i kanalizacija ni više zaštopana, nema se tu kaj za mati stolicu...

Mame jenoga doktora na cca 10000 oseba, sme si zdravi.

Po dekretu onih letečih.

Zoubara jenoga na 25000 pacjemtvov, zoubi nemame, nekaj od male "nježnega" uveravanja a nekej od zdravega nejedenja, kak sem več povedala gore.

Inače cenimo jahke "cool-tour(u)".

Skorem si sme bar jemput kak klavira svirali, znate, onak z prekrižanima roukami z železnim narukficami. Uz pratnju organov. Ne cerkvenih.

Ali se razmeme, organ sam male tobož tresne, ti zakričiš i si veseli i zadovojlni.

Kak vidite, pevanje je na cijeni.

V ovoj rajskoj zemli, Zapadnoj Kroeji slavime rođendane doživotnih verhovnih glavnih letečih.

Na stadijonima, veliju (ali ja to ne verjem, sam sme mi inovatori) da to imitirjaju nekvoga Mašsrala, se onda skoupi par nas kaj je ostalo v Rajskoj zemli i onda popevamo se od Cece.

One Taljanke, Cecilije Bartolli.

Cenzure ni jer se nema kaj cenzurirati, mi zname da ni dobre nekaj znati pa da leteči znaju da mi zname da oni nikej ne znaju i da ih sam Veter Severnjak (ne onaj od Kerleže) derži.

Zakej vam se to pišem?

Sem na lutriji dobila đek-pota da morem pisme napisati (sam jemput na leto je lutrija i deset sretnikov) pa sem odlučila vam prectaviti kak bute i vi živeli v Rajskoj zemlici Juropi jer ste nas poustili kak cerknute pese v jarku ono pred 45 let da se zglođemo do kraja!

Iz ove zemlje natopljene krvlju i suzama krenule su strahovite boli i zahvatile cijeli Svijet.

I nitko ne bijaše pošteđen.

A najmanjše leteči. Kak god zgledelo, ti najkrajše žive, preveč maju hrane pa im zdravlhiče ni dobre.

Srečno Novo leto 

dvehiljade trideseto!

Babica, navek zblokirana

Ps. Ak' mi nešči zeme izraz "cool-tour(a)" iste sekunde će dobiti poziv na sud. Izraz je zaštićen mojim autorskim pravom.

Kao i Ustav. Vidite da ga se nitko ne usudi prepisivati.

Rozin kutak

ROZIN KUTAK JE SPET TU

Piše: Eleonora Ernoić Krnjak

A kaj da vam velim, morti je to rezultat groznice, zime, reklama, izbora. Falila sam sama sebi.

Rečime: reklame.

Se i si pripovedaju o Blagdanima.
Ok, fali meni prava ona reč, ali ruku na srce (bez himne), kak moreš nekom čestitati Božića, a na reklami su dve dame v onak vešu kaj više otkriva neg skriva i si su oduševljeni…

Ili dame v čarapama ko da su pri ženologu se prešetavaju a ono ispadne: kupite novi auto,
prejde na bateriju više neg normalni.

Saki človek si pomisli na rečime.... flaksericu, a ne na auta. 

No, gledite dve curice z ciglami v rukami. One to hiču jena drugoj pa ispadne: koupite si
novoga interneta i se bu "Sim na zemlji...".

Opčenito su ve reklame postale poune poezije.

Čak i političke.