Glorija Wolf | Zagrljaj telepatijom

Opet mi prekidaš snove telepatijom, uplićeš prste sa mojim prstima u predaji dva saveznika što se ljube i gledaju u oči.

Opipavam otkucaje srca. Nekako poznato udaraju po liniji gde je tvoje ime ispisano u notnoj svesci, muzika uzdaha lepi se u tišini zidova.

Glorija Wolf | Miris kokica

Subota...

Krenula sam u banku, pa na pijacu. Za moje zrenjanince, mesto opisa je poznato, ali zato vama koji niste bili u Zrenjaninu, želim da opišem mesto dešavanja ove priče.

U vojvodjanskoj banci, manji red ispred bankomata. Dok čekam na red da uzmem novac, pogled mi se zadržava na jednoj starici sa starim, dosta starim kolicima koje je gurala. Vidi se da nije prosjakinja, samo stara žena. izašla mi je iz videokruga, onako mala i pogurena. Pomešala se sa užurbanom masom ljudi koji su išli prema centru, a neki preko pešačkog mosta prema Žitnom trgu. Odlazim u pekaru "Kod Jefe " kupujem peciva i opet vidim tu istu staricu kako polako ide. Nije ona nigde otišla, samo je sela kod " Sezama " da se malo  odmori.

Glorija Wolf | Peti jahač apokalipse

Osećao je njen miris parfema u svakoj pukotini na zidu. Ona je odavno otišla i sa sobom ponela sve uramljene slike ljubavi, ostavljajući pod krovom prazninu što bode oči.

Ostala je do pola prazna ili do pola puna, na noćnom ormančiću, malena staklena boca, da li namerno ili slučajno ostavljena, to je samo ona znala.

Glorija Wolf | Mirisna jesen

Došao si u jeseni moga života, kada su mi zreli plodovi dušu dodirnuli, kada sam znala da plačem bez suza, da čujem tišinom, da grlim nedodirom.
Došao si i posedeo u mojim emocijama koje su treperile na prolećnom Suncu, na talasu što si ih pogledom ljubavi uzburkao.
Da li znaš da je najmirisnija jesen što na proleće miriši.
Lišće u koraku šuštanjem daje posebnu muziku, jačih i čvrstih, nežnih i mekih tonova koraka, koji se čuju u pesmi gugutke, po nekog smelog vrapčića, u lavežu psa koji veselo trči...
Miriše, da miriše...
Miriše na ljubav...