Glorija Wolf | Peti jahač apokalipse

Osećao je njen miris parfema u svakoj pukotini na zidu. Ona je odavno otišla i sa sobom ponela sve uramljene slike ljubavi, ostavljajući pod krovom prazninu što bode oči.

Ostala je do pola prazna ili do pola puna, na noćnom ormančiću, malena staklena boca, da li namerno ili slučajno ostavljena, to je samo ona znala.

Kažu da se u malim flašicama drži otrov, a on je čuvao svoje najveće blago koje ga je trovalo bolom i činio snažnim u jednom istom trenutku, dok mu je na usnama njeno ime bilo.

U toj sobi više ni jedna žena nije spavala.Na tom krevetu, ni jedna žena više nije sanjala. Samo dvoje je tu uvek ležalo i sada, baš sada, očima razgovaraju, ljube se nevešto kao prvog dana.

Kada je želeo da bude sa njom, zatvorio se u tišinu, mirisao jastuk što je njeno uzglavlje bilo. Pokrio se njenim snovima i udahnuo miris njenog tela pomešanog sa mirisom, baš tog parfema.

Tada, sve je mirisalo na nju, a on je udisao taj vazduh da  preživi, svestan da je živ samo kada nju oseća da mu se meškolji na grudima, rasute kose sneva snom deteta i grli ga do bola.

Hod njenih stopala nije čuo. Koraci su se razlivali u nekoj dimenziji igre zvuka i pretili da ogluvi od iščekivanja, od spoznaje da čekanje je zao gospodar sudbine.

Smeh je utihnuo. Odjeci praznine su parali dušu. Kao žeteoci su požnjeli sve radosti, stavljajući u ambar dva odkosa života. Dva snopa uvezana na vetrometini osećanja, hrane dušu u zimskim noćima.

Ona bočica parfema je bila samo sećanje uvezano propuštenim nadanjem. Polu prazna, ili polu puna, samo sećanje je bilo na raspršivaču što je tužno ćutao u gluvo doba.

Tek kada samoća, kao peti jahač Apokalipse, udari na vrata srca, tek tada se vidi gubitak koje je ego dozvolio da zavlada, ljubav se tada sa praga doma otera kao bičem udarana, teškim rečima natopljena.

Umrli mirisi opijaju i onda kada se telo zemljom pokrije, poslednjim pomazanjem, poslednjim celivanjem. Kada prah pepela postaje, mirisi se u kožu uvlače neoprani se lepe za pore, u vene ulaze.

Sve dok živi sećanje i posle smrti, u srcu miris ostaje.

Sve još miriše na nju...