Opet mi prekidaš snove telepatijom, uplićeš prste sa mojim prstima u predaji dva saveznika što se ljube i gledaju u oči.
Opipavam otkucaje srca. Nekako poznato udaraju po liniji gde je tvoje ime ispisano u notnoj svesci, muzika uzdaha lepi se u tišini zidova.
Budiš me u isto vreme, da mi kažeš da me voliš, da ti nedostajem ove noći kao i one prethodne, na grudima ti otisak mog parfema ostao, miris čuvaš ispod kože.
Čekaš svoju noć bez svitanja, kada ću rasuti kosu po tvojoj postelji duše, kada ćeš se nahraniti mojim telom, kada ćeš uzeti celu mene, da bi mi dao celog sebe.
Mi smo dve polovine koje su celina tek kada su zajedno, kao prijatelji, kao ljubavnici, kao sve kazano i sve prećutano.
Daćeš mi sebe kroz samo jednu reč, onu što govori hiljadu jezika bez prevodioca.
Ljubav...
Zagrlila sam te telepatijom.
Polako tonem u san.
Tvoja sam, ti to znaš...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.