Jasna Popović Poje | Fišek kestena

Ne, ne mogu u jesen bez njega.
Ne mogu bez papirnatog fišeka

vrućih, pečenih kestena.

Kako samo pomamno otvaram

novinski smotuljak pun

čađavih kuglica raspukle kore.

Kako se samo smiješim

dok ih onako još vruće, pune dima,

stavljam u usta ne bojeći se

da ću opeći tanko nepce.

Što su prsti čađaviji,

ja sam sretnija,

što im je okus slađi,

ja sam veselija.

Ne, ne mogu u jesen bez 

smotka od papira

punog čađavih okruglica

izvana hrskavih, iznutra mekanih.

Zbog njih sam pohotna,

zbog njih sam nezasitna,

zbog fišeka s kestenima

jednostavno sam neprepoznatljiva.                       

Ne, ne mogu u jesen bez njega...