(u kutu, nikome na putu)
O ČUDIMA
Piše: Eleonora Ernoić Krnjak
U nedostatku ozbljnijih tema u ovoj sezoni vugoreka, okrenuli se bumo onim neozbiljnijima kak je to npr., turizam, devalvacija, inflacija, trgovački sporazum z ESADEOM, flizerajom itd.
Dakle, saki kaj tverdi da nemamo turistof i da nam je domača kava, sladoled i pica od 657 eurov preskupa nije dobro osveščeni gradžanin ove Lijepe nam naše.
On je ONESVEŠČENI od svakodnevnih čuda kojima je svedokom.
Rečime ovak: penzije buju išle gore, ne veli se gdaj, ali vu svakemu slučaju, se bu devalviralo, inflantiralo još predi neg bu se osušila tinta na dekretu. Još ne tak davne sem za plave smetlarske vreče od dvajst litri dala sigurno ne 5 eurov za paketa.
Ali tehnički napredek juri munjevitom berzinom svetlosti, ljudi odredžene dobi se moraju prilagodžavati.
Glavni nam grad vu tome smislu prednjači: sme se skupili tam v Centru,nas nekoliko i gledemo vu vrata tergovačkoga lanca.
Se nekši nutri ulaze, pa izlaze, ne onak pretrpani, a kak su mahom stranjski nemreš im pročitati kaj su misleči.
I jena moja frendica, hrabra ženska, veli drugoj hrabroj ženskoj (meni) idemo nutri pa ne buju nas pojeli..
Vrata Sezama se otpreju a nigdi nikoga, se vu frižiderima, hladnjacima kak vu “Odiseji 2000”. Očemo mi da nam se otpreju mala vratašca. Nikak i nikak, povuci, potegni, mi zbunjene, kad doleprša curica (stvarna, nije UI) i veli nama lijepe da moreme nutri ak imame 50 ejurov vu kešu kaj je bedastoća jer se se kupuje na krticu, pardon, karticu.
“A moremo zajedne ili saka mora tolko mati pri sebi?”
Skup smo zbrale sveukupno sam 16,87 ejurov pa nas nisu pustili nutri.
Skorem bu tak i pri doktoru, za sad zgledo ovak (friški izvještaj):
“Kad sam naručeni za crijevoskopiju z anestezijom, su mi rekli da je hitne!”
“Molim OB… aaahaaa, 23.09.2027.”
“Fala im, do tad vmrem.”
Druge mesto:
“Kad morem napraviti fotosešn čreva pri vami?”
“Radit ćete to sami?”
“Neee”
“u tom slučaju, dođite za dva tjedna s uputnicom specijaliste broj 35482, sve će vam objasniti vaš liječnik ob.med.”
“Ali bil sam privatno na speckom pregledu!”
“A zašto?”
“Pa kod vas se dugo čeka…”
“Hmm, ostnite na liniji… g.. b.. priv..,,, mo… daa?”
“U redu je, nek vam ob.med. izda uputnicu i dođite.”
“Ali ja bi anesteziju?”
“Zašto?”
“Pa da me ne boli, buju mi pol čreva strugali pa deli pločicuu”
“Ali to ne boli, jeste probali ikada?”
“Jesam i rajši bi da me lički medo zašteha nek ponovila avanturu bez anestezije.”
“Onda morate tražiti uputnicu 63956.”
Nakon tri dana dobim odgovora
“Naručeni ste za kolonoskopiju bez anestezije, 11.22.3333., bijela zgrada, piše radiološki odjel, onda siđete po stepenicama, slijedite putokaz “čuvanje pupkovine” i kod slomljene cijevi uđite u desni hodnik te se javite na šalteru”
Zovem i dobijem, očajnim glasom zapomažem:
“Ali vi mene šaljete na zahvat…. BEZ anestezije, ja želim SA anestezijom…”
ridam, šmrcam, slušam razgovor:
“g… žel….isklj…ane….ma…ok…neka…ima osjetljivih…a što je napisao dr, potpuna anestezija… ooo, nisam vidjela, ok. Dođite na razgovor sa anesteziologom dva dana prije zahvata, sa kompletnom KKS, AFŽ, NOB, HSLS, BT-PNR, KPJ, HDZ, AP, i rengenom pluća.”
Na zakazani dan, drhtavih nogu u sigurnim rukama Stijene evo mene, sva je sreća da je bio pored mene, fascinirao me znak “čuvanje pupkovine”, još bi otišla roditi.
Pitam ja sestru za svaki slučaj, oće anestezija? Oće, budite bez brige…
Brzinom munje sam dobila “kineske gače”, kanilu, i zaspala tak da nisam stigla izraziti sumnju u njenu sigurnost.
Dočekalo me Sunce, sve je bilo kratko, bezbolno, ja zdrogirana, ta pupčana vrpca ima neko dublje značenje pri meni…
I sad rečite vi meni da se čuda ne događaju!
Pa cijela Hrvatska bi trebala postati veliko svetište s čudima!
Oni vu Bibliji delaju spektakl oko toga kak je nam Jezušek od vode vino napravil a pri nami, na sim bregima, dolinama, keršu i otokima di god se pije vinska nam draga kaplica, več od stoljeća sedmog saka hiža ma svojega receptlina kak od tropa, vode, meda ili zukra dobiti barem 300 litri delanca.
Za denes je dost. Iduči me put zapratite za bračne savjete. Ni potrebnao mam odmah nekoga deknuti, treba ga pustiti živeti i lagano mu guliti nofčanika.
Ali o osečajima, vernosti i braku, v sledečem kutku.
Voli vas vaša lajfkoučerica
Ela-Rozi
