Jel’ da pivam još jednu pismu,
raspem dušu ko’ na dlanu,
ko’ će odštrofit zapeklu česmu,
il' procvitanu slomit granu?
Okani se već jednom ćorava posla,
znam moja te rič nije dotakla,
nikad nećeš ostit tu milinu,
kad' ližeš led sa zamrzlog cakla.
Ma’ nisi čula onu tišinu,
kad’ ti litinu uništi suša,
moliš da vrime što pre mine,
to te moli salašarska duša.
Šta da ti divanim,
što nisam kazo,
kada se nisi valjala u sinu,
nije ravnicu tvoj dida steko,
pa da je prodaš za malu cinu.
Šta će ti škule žednoj kraj vode,
neznaš kako se žito snosi,
dal’ na svitu ima veće slobode,
nego kad prašinom protrčimo bosi.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.