Ako jednom budeš morao otići pre mene
Bojim se da ću te vremenom prežaliti i prestati voleti
(Voli li se sunce manje kad zađe pitam razložno
Ali
Šta ako vreme odista leči od sećanja i plakanja pitam sumnjičavo)
Moje praznine me strah
ako te prežalim i prestanem pamtiti u svemu
Neosetljiva
Držaću dunje u rukama
Bez moći da osetim miris tvoje duše u njima
Dunjo moja
Bolje da iščeznem iz sebe
Pre nego mirisne žute prozuknu pod injem zaborava
I ohladi se i omrzne sunce
O ženo ćuti kažem sebi
Šta ti znaš o suncima i smrtima
Samo stihuj i veruj
Da i sa druge strane zalaska jeste i biće on
Posle postojanja koje poznaješ
Čuva ga pesma tvoja
Ko zeru dobrote u opalim dunjama iz vašeg vrta i života
Što ne da umreti kad umre i kad umreš
To sećanje njegovo na tebe
Tvoje na njega
Sa ove i one strane postojanja
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.