Milan Drašković | Zaokret

Protekle noći smiren u njenom krilu,

grb u kamenu, ruševine vremena,

pokidani cvet u mračnom zelenilu –

bleda Lenora sred svetlosnog bezdana.

U predvečerje, pesma kad te opušta –

drugačiji put, drugi grad, drugi svet, Grevs.

Jezik iz mašte, most između dva ništa,

oblik prikaze princeze s imenom Grejs.

Sfumato lament za zagonetni triptih,

stišanog sveta početak zaborava,

znak kantilene odbegle u njegov stih,

drevna istina ravnodušnih bogova.

Kroz tropski pejzaž, tu, iza drugih vrata,

dama pod velom – taverna zvana ,,Vrana”.