Ivan Španjić | Zbog vas (Nestajati)

Nemojte mi pričati o pričama

sudeći zlobno s visoka,

ne letite vi s pticama,

vidim dobro zlo vašeg oka.

Neću se zbog vas mrziti,

želim opet nanovo disat'.

Zbog vas počeo sam žuriti,

postajati ono što nisam.

Ne, to ne može stajati.

Neću zbog vas nestajati.

Nikako ne mogu pojmiti

kako proguta me masa,

kao vi počeo sam govoriti,

pomislih da nema mi spasa.

Upao u crnu rupu,

čak i misleći kao svi.

Platih cijenu skupu:

zbog vas mi neki odoše sni

i s njima zvijezda što sja,

ali niste krivi vi – kriv sam ja.

Drugi put lupam glavom o zid,

radije odrezat ću si jezik.

Nego tako izobličen bit'

zaista iskvaren bijednik;

što bez grijeha kao čist živi,

a pokazuje prstom i krivi

kao da nikad nije bio isti

i da bezgrešne su mu misli.

Ne, to ne može stajati.

Zbog vas ne želim nestajati.