Neki dobivaju prostore svjetla,
Ma, što dobivaju! Laktare, grabe!
Za svakim uhom im pero od pijetla,
Na ustima pekmez, osmijeh barabe.
Neki su glasni, za njima se praši,
Ma, ne da se praši! Pustinjska bura!
Glasan je onaj tko glasa se plaši,
Pesnicu s figom u džepove gura.
Neki ne slušaju što život uči,
Ma, da ne slušaju! Jezikom sijeku!
Preskaču pravog što u njima čuči,
Ispiru zlato, a nemaju rijeku.
Neki su onakvi kakvi već jesu,
Ma, ne kakvi jesu! Kakvim se vide!
Primaju pisma na krivu adresu,
Sliku si ljube, a sebe se stide.
Neki se nadaju da ih ne poznaš,
Ma, što ne poznaš! Neznanac u tami!
S njima si najbolji kad manje doznaš,
Takvi se “neki” ne poznaju sami.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.