Rekao sam, vratit ću se tata, lagao sam da ga manje boli. Zagrli me ko da gubi sina, još me grli u mislima mojim. Još mi stoje ruke oko vrata, čujem kako nešto tiho zbori. Daleko sam od našega grada, tate nema, a ja suze ronim. Rekao sam, vratit ću se tata, vlažan obraz još mi rumen gori. Da se vratim uzalud je sada, tate nema na stazama mojim. Hladna zemlja pod nogama mojim, sunce hladno tek na nebu stoji. Samo ljubav u grudima gori da se vratim gdje me majka povi.
Prokleta je ova tuđa njiva, sve što rodi prepuno je boli. Bože, meni treba ljubav, ona silna, ja sam, Bože, Hrvat, tek za ljubav molim. Sad vam kažem, vratit ću se, svima, vratit ću se da nas više ima. Vratit ću se radi moga sina domovinu zvat ću majkom, kada druge nima.
________________________________________________
Za sve sinove koji su otišli bez pozdrava da ih manje boli tuđina.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.