Rozin kutak

 

Kud moja šefica okom, tud ja skokom

Piše: Ela Ernoić

Drage moje, dragi moji! 

Pita mene danas jedna od mojih šefica, jel’ kaj mam za objaviti, a ja sam vam poznata po tome “kud moja šefica okom, tud ja skokom”, osim toga, epidemijološka situacija v Gradu i širše budi nade pa se opet morem malo zafrkavati. 

Ali sam malo, v politiku se nečem mešati pa nem puno. Mešala se, mislim.

Dakle, ovak, ja sam konsternirana od silne sreče jer je napokon neki od važnejših faca oko korone (imena ne spominjem, mi se ne da kak T. B. po sudovima hodati tristo put, jesam Varaždinka, al kaj je preveč je preveč) rekel da blage veze nemaju zakaj je danas (27.10.2020.) broj identificiranih z covid-SArs-2, iliti ga popularnejše, covid devetnajstica (to je kaj da čekaš tramvaj, ono “je devetnajstica prošla il bu došla s obzirom da displeji delaju tak kak i se ostalo) dvostruko majnjši neg jučer a puno su ljudi testirali.

I sad je on doduše ispal frajer, ali kaj bu Stožer, naš, EU. USA, na to rekel?

A, da testiraju, testiraju.

Ni to se tak duhovito.

Moj vam je prijatelj odlučil iti na drajv-in test, onaj dan kad je red bil do Langića, pa se okrenul natrag doma v izolaciju (mami na ručak i v gorice) bez testa.

Čoveka je skoro šlagiralo jer mu je jučer javilo (ni znal reči a je muški ili ženski glas kaj ja posve razmem, sluh se v takvoj situaciji poremeti) da mu je test na kojem ni ni bil, na žalost, pozitivni i za daljnje mjere mora zvati svojega doktora obiteljske medicine.

On je još prošel jako dobro, naime, vi več znate da sam ja hipohondar po prirodi, no, nekak me ozbiljno jen dan zgrabilo (a i decu i muža mi) i kak sam ja odgovorna odmah sam zvala dežurnoga epidemijologa koji nas ni uputil na test jer su simptomi bili blagi, ali nek ostanemo doma zaprti barem deset dni kaj smo mi i napravili jer mi nismo kak neki naši stručnjaki koji veliju da su virusa mali a saki su dan bili na teveju…

No, meni su se noge odsekle, zmršavila sam mam pet kil, jer mi je epidemijolog rekel da je se to beznačajno osim ak se ja kak astmatičar počnem gušiti. Onda moram direkt mam v Zaraznu.

Na pitanje kak bum do zarazne, jel’ da zovem Hitnu, vatrogasce, Air Force One, HSGS, epidemijolog z čuđenjem pita pa jel imam vozačku i auto? 

“Imam…” rekoh

“Onda se dovezite do ulaza di piše Covid ambulanta i tamo se javite…”

“Ali kak bum vozila, ak se gušim?”

Nakon pitanja jel mi suprug ima vozačku, bila sam krajnje bezobrazna i poslala sam epidemijologa v rodno mjesto (ono prirodno).

Se se dobro završilo osim kaj je Pes postal totalno asocijalan kak ni mogel vun pa sad obavlja pred Okružnim sudom “svašta” po nogavicama i drugih klijenata iak je isključivo obožaval onoga z aferom “farbanje tunelov” i odmah bežal k njemu da mu pokaže kak ga voli…

V izolaciji smo mali dost vremena i za proučavanje Zakona o obnovi grada Zagreba i njegovih 4562 članaka. No, nije ih baš tolko, ja pretjerujem, to več znate.

Ni nam  bilo ništ jasno pa smo počeli okolo zvati ministarstva razna i ljudi su bili jako ljubazni jer nam ni oni nisu mogli objasniti kaj znači npr. čl. 42 “Vraćanje nekretnine u prvobitno stanje”, jel ono od 1945, 1956, 1967, 2006.

Isto vredi i za bojlere.

Jeni veliju moreju kombinirani i to novi modeli i ne moraju biti kondenzirani.

Drugi nude kondenzirane i da su ti sam fasadni.

Treći odmah ruše i grade dimnjake po povoljnoj cijeni (sića, 20000 komad).

Četrti, pošteno kažu kak se mora razbijati odma i kanalizacija da more primiti kiselinu kaj je otpad od rada bojlera.

Peti, još pravičniji upozore da buju morti olovne cijevi kučne vertikale (stare zgrade, građene predi 1990.) proluknjale od kiseline.

Je, uz to se skup morate mati projekta kojeg vam po jenima neki priznaju a neki i ne.

Sa je sreča kaj v glazbenim krugovima imam majstore u fušu koji su me odmah upozorili da koga god ko dopela da pogleda zidove i koje kaj v stanu, moram tražiti tzv. žig, tj, službenu iskaznicu.

Pri dimnjačarima to nismo znali pa su oni stručnu ekspertizu delali z paljenjem papira pri vratašcima i hitanjem kamenja v dimnjaka.

Rekli su da je se ok.

E, zakon…

Najlepši del mi je onaj koji pripoveda kak zgrada mora osigurati dvajst posto ukupne cijene radova s time da cijene nisu ni okvirno navedene (pa sme v liberalnom kapitalizmu, ne?), tak da nam ukupnu cijenu obnove moreju odrapiti i 20 000 000 kuna. Dvajst posto od toga je nekaj za kaj bi morali dići kredita pri kojem opet EKS ni određen iak po zakonu veliju da ni smeti biti vekši od 8,5 posto iak na kartice ruknu i trinajst posto, sam mene pitajte, znam ja zakaj je Stijena bil onak bledi kad je dobil izvještaj z našega zajedničkoga Afrikena (opet tajim pravo ime, sud, kazne, razmete me, ne?).

No, u svrhu dobrosusjedskih odnosa, okrenimo se malo gosponu Kacinu (nek me sam proba tužiti) i njegvim tvrdnjama da sme mi krivi za se. Koji mi?

Pa, jel se on saki put testiral nakon kaj je ljetoval v svojoj vikendici na Krku?

A se družil isključivo sa svojim gumenim čamcem (sad tek vidim kak to zvuči a nečem ni pomisliti kak izgleda)?

Z kim je se imal kontakte na povratku v Deželu, ugrozil je morti i samog Janšu, precednika Pahora, ured, novinare, celu familiji pa i širše!

Ve sam serdita i to fest pa je vreme da prekinem.

Inače, ak ste primetili, po Fejsu, mom omiljenom mediju, pišem sam recepte, baš zato da smirim paniku, situaciju, donesem veselje v kuću i kuhnju.

Za vašu, ali sam vašu informaciju, Stijena veli da su neki apsolutno zdravi i totalno nejestivi.

Ali, kak vidite, djeluju. 

Dok se bavimo gastrointestinalnim problemima ne stignemo dizati pobune, revolucije i slično.

Predložila bum uredu našeg precednika i premijera da me predloži za odlikovanje z zlatnom kuhačom zbog održavanja reda i mira.

Naravno da od vas, svojih vjernih čitateljki i čitatelja očekujem da se potpišu pod listu koju bum u smislu refernduma skorom postavila na Jelačićplacu.

Vaša Rozika.