Irena Matijević | Maslina

Grane savila,
Od piza se iskrivila,
Urodila,
Prirodila,
Za kapju kiše Boga molila,
Na suncu gorila,
Lišće savila,
Za plod se borila.
Čekala ruke
Koje su je brale,
Svaki plod škapulale,
Da na zemju ne pade,
Da ne propade.
Niko ni doša,
Već je Sičanj proša,
Nadu izgubila,
Granje zemji prignila.
Masline se osušile,
Ispod nje otpale,
Dvi su na vrhu ostale,
Gledale,
Dežurale,
Kad niko ni doša
I one su otpale.
Drvo se osušilo,
Ni u njon već života,
Stoji k'o sirota,
Usrid poja kupine i drače,
Je l' mi se samo učinilo,
Ili zapravo plače.