nedjelja, 4. ožujka 2018.

Dejan Ivanović | Oni


(večita inspiracija)

Oni su,
ljudski otpad za recikliranje.
Talog sociopolitičkog dna.
Isplivali iz gustih pomrčina, 
pograničnih šuma i jazbina.  

Mašinerija,
ogromnih praznih glava, širokih noseva.
Bez prosvećenosti i skrupula.  
Nedostatak znanja iskazuju, 
ispuštanjem neartikulisanih glasova.    

Vrištanjem ispoljavaju,
znake nemoći, bića nižih kompleksa. 
U susretu sa boljima.    
Psihopatologiju osrednjosti, tupavosti
potkrepljuju spletkarenjem po kuloarima.   

Uzele ih gazde, 
negativnim principom u najam.
Selekcijom najgorih osobina.
Zato se spremno dokazuju dodvoravanjem,
pokazivanjem primitivnih nagona. 

Etiketiraju,
prave strukture lažne moći.
oblici postojanja, bez integriteta
Izmišljaju spletke uz pomoć satelita,
kasnije igraju kako im oni sviraju. 

Hvalisavost,
ničim potkrepljenu ne maskiraju; 
Već upotpunjuju manjkom ljudskosti.
Jeftinim nepristojnim gafovima, 
dokazuju potkupljivost i slabosti.

Postadosmo svi
žrtve morbidnih strašila;
Progres i avangarda nestaju,
uzmiču pred primitivizmom daleko.
Pamet se odliva preko granica polako.         

ONI, 
savitljivi gmizavci, kameleoni;
Bujaju kao korov, zagađuju ekosistem.
Uvek me najviše plašila,  
kriza morala i duhovna nemaština .

Nema komentara :

Objavi komentar