Saša Mićković | Ljubav - spokojna tišina

Naša je tišina tek molitve deo,

kao tajni zapis duševnoga blaga,

i Bogu si Ženo vanvremeno draga,

dok te krasi zarni Aurorin* veo!

Tek naklonjen Tebi, osećam se ceo,

niz aortu brizne žarogorna snaga,

nestrasni je život kao smrt bez traga,

zaborav i ponor, kroz prah i pepeo!

U našoj tišini bitiše smisao,

i pradavni spokoj ljubavi goruće,

tuda ne doseže strah i utrnuće,

ja sam krikom misli večnost ispisao.

Kada me probije korenje i pruće,

znaću da sam tvojim dašcima disao!

*Aurora (u mitologiji) - boginja jutarnje svetlosti, zore.