Goran Blagojević | Sećanje

Kalendar guta
preostale dane još jedne halapljive godine.
Mitovi umiru. Bilans opravdava statiku.
Zbog odsustva kohezije u desetkovanom sazvežđu
pišem stihove razumljive putnicima
na radaru glasnika koji imaju titulu bivši.
U neprijateljski nastrojenim noćima
tražim formulu za svežinu.
Iskašljavam iluziju, gulim narandže
i prisećam se velikodušnih kućnih duhova.

Goran Blagojević | Mala privatna idila

Isključio sam telefon
odložio bitke sa vremenom i prostorom
štetne misli rasuo po hemisferama
i krenuo da stvaram malu privatnu idilu.

Uz ritam Djuka Elingtona
i podršku belgijskog svetlog
crne rupe zaborava progutale su argumente
zbog kojih me svrbi sumnja u budućnost.

Goran Blagojević | Slagati sebe

Lepo je naviti raspoloženje
i probuditi se ranije.
Kadu napuniti vodom
pa potopiti u njoj
sav umor i stres.
Izjednačiti frekvencije
tela i duha.
Sa latica cveća
čitati prolećni haiku
i slagati sebe
bar za jedan dan.

Goran Blagojević | Matematika poezije

Ja nisam broj
koji rešava
sve tvoje
životne jednačine.
Ne bih umeo
sabrati naše snove
i podeliti na
buduće rezultate
zajedničkih, ljubavnih operacija.
Ali računaj
da će moji stihovi
biti ta formula
u kojoj ću te čuvati
beskonačan niz godina.