Slava Rosandić | Dani, godine...

nestade vitalnost

za njom elan gipki

potom skliznu duh

u suton:

praškast - 

sipki...

Opasne emocije  

bivaju već plahe

panike da l' skrivaju 

u tihane -

sate?

Jošte samo čežnje

nuđaju se sjajne

sutrašnjice bit će 

nadajmo se - 

bajne!