Nena Miljanović | Ne umem još baš dobro da pišem...

Ne umem još baš dobro da pišem, samo po malo i samo velika štampana slova. Ovo je mojoj mami.

Mama, mnogo se radujem školi nemoj misliti da je ne volim zato što teško ustajem ujutru. Samo mi se još spava i samo mi se još sanja onaj lepi beli pas! Volim da idem u školu svako jutro, samo kad bi jutro počelo malo kasnije.Mnogo volim put od kuće do škole sa drugarima, a još više volim od škole do kuće, tad ne žurimo i put je dva puta duži. Ne mogu brže, igramo se usput, pričamo, a ti se ljutiš što kasnim. Ljutiš se i kad isprljam odeću a nisam namerno, skoro se i ne igram da se ne isprljam ! Samo se malo guramo putem i padnem, nemoj mi oblačiti sve ono novo! Nije mi lepo u tome, steže me i mnogo moram da pazim a onda mi se rugaju da ne umem da se rvem! I daj mi moje stare patike molim te, mene stvarno nije sramota što su izguljene, ove me žuljaju, poslednji stignem kad trčimo. A kad dođeš u školu mama nemoj da se ljutiš što nemam sve petice, meni nije stalo do ocena - samo se kobajagi radujem petici zato što ćeš se ti radovati. Kad moj drug pavle dobije trojku i ja želim trojku da on ne bude tužan! Kaži im mama da ne pišu ocene i neka me ne grde kad gledam kroz prozor na času : čuju se deca napolju i čujem loptu , i ptice lete, i sve se nešto dešava pa sam mnogo tužan tada što sedim u zatvorenom! Ponekad gledam kroz prozor i u tavanicu samo onako, setim se tebe i ide mi se kući i tad se strašno trudim da ne šmrcam, rekla si da sam veliki dečak i da je sramota da plačem.I trudim se da ne zaspim na času a stalno zevam zato što jutro neće da bude malo kasnije. I sad sam umoran od pisanja, i od ranca sam umoran , strašno je viliki i težak. Kupi mi sutra manji i izvadi pola knjiga.I sakrij na dno ispod sveski mog plišanog zeku , neću ga vaditi na času da mi se smeju, samo ću ponekad pipnuti! Mama nemoj da se ljutiš molim te, ali ja nisam veliki!