Branko Filipović | Ja, BE i Ha!

 

Ti koji (p)osjeti me

prije mog nastanka,

koji me odabra, 

dođe, bi ... i ode.

Da bi došao da prođe

i načini me zemljom, 

da zrači  

svijetlošću tvojom,

maglom orosi jutra

ljudima dobrijem svim, 

i označiš

nova postojanja

između čestih nestanaka

i novih postojanja,

silom začetih.

Je l' čim' se koristi sila

pamet zakaže.

Al' i dalje,

 tu sam Ja,

slaba a jaka, mala ... 

al' taka.

Je, da, to sam Ja,

Ja Be i Ha!