Kak' je nekad slatko bilo
u sandučiću pismo naći!
I vidjeti da je stiglo
od nekog' tko ti puno znači!
Pročitati ga bezbroj puta,
uspomenu čuvat' svoju...
Nasmiješiti se nekad milo...
a... i pustiti suzu koju...
Oo, i danas sandučići znaju
pretrpani biti, puni!
Al' u njima sam' reklame...
I, naravno, svi računi...
Tol'ko toga sada ima
od čega nam u glavi zvoni...
A pisama više nema..
zamijenili ih - telefoni..
I... baš odlučih ovog trena...
jer, već dugo vidjeli se nismo...
osobi dragoj, miloj
napisati jedno pismo...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.