jer bih da uredim na odlasku stvari
škrinje i pastele i suve bukete
albume i pisma i dnevnik prastari
sve bih da otkupe stari antikvari
spremam se da odem i ostavim svoje
ne mareć za njine kratkotrajne boli
nikom više ljubav čak ni samoj sebi
nit se išta mrzi niti se šta voli.
stoga
sve razdajem svoje
spomenare reči i stihove blede
sve ću u bescenje
a nekad su bili razlog da postojim...
ravnodušno rukom prebiram sitnice
i svaka je jedna od mojih novela,
mislima o nekom ne dam da pokrenu
lavinu sećanja jer bi me navela
da život i sebe još jednom poželim.
bolje je ovako
odlazim bez ičeg ne zatvoriv vrata
jer mi stalo nije ko će da nastani
prostore gde moje trošilo se vreme
jedini mi prtljag mog pisanja breme
čak ni starinari neće ih uzmu
rime i soneti na ljubavne teme nikom ne trebaju
ne treba ni meni to što teglim s tugom
da bar za njih mogu da otkupim vreme
ne odviše dugo
samo za toliko za koliko može
da se list ispiše i u pesmu stanu
strofe što se množe
iza utihnulog a još toplog srca ...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.