Katarina Zadrija | Bojiš li se

Mislima šećem kroz protekli dan, 

noć plaho diše, da ne naruši opipljivu tišinu. 

Prstima propitujem svaku minutu, svaki pokret

i plan. 

Skiciram, rišem, pripremio autocad, 

idejni nacrt za sutra. 

Spavaš,nisam sigurna 

da je tvoj autocad odradio svoje. 

oči su ti nemirne ispod vjeđa.

Milujem ti lice, smiruješ se. 

Prozor mi donosi pogled prema zapadu. 

Tko je odozgo bacio baklju? 

Bez šuštanja il praska? 

Zvijezda padalica, meteorit? 

Opomena, NLO? 

Na istoku

stanovnike uspavljuje prasak bombi. 

Hoće li sutra s istoka svanuti svjetlo,

il tama? 

Koliko li tame ima u meni?

Prstima prebirem pređu za novi razboj. 

Osnova i potka, priprema,

u uhu zuji:

Bojiš li se pod nebom ostati gola, sama?