Irena Matijević | Rat

Kad san išla spat
i glavu na blazinju naslonila,
ne daj Bože da bude rat,
u mraku san zavapila.

Zaludu san se nadala,
mislila da je niko drugo vrime,
i da će pameti bit pensala,
zadesilo nas je rata brime.

Opet su nebo zaparali
avioni, bombe, projektili,
jesmo l' oči na sve zatvarali,
kraj zdravih očijuh slipi bili.

Sad govoru da odavno traje,
da smo svi mogli znat,
je l' se NATO i Evropa kaje
ča ni navrime fremala ovi rat?

Jesu l' mogli a nisu itili,
jesu l' oni sve ovo zakuhali,
sviman pamet zamutili
i kasno na stranu pravde stali?

Sad je kasno za analize,
sad gledamo žene i dicu,
kako kriomice otiraju suze,
ostavjaju muže i pasaju granicu.

Sam jedno ću te Bože molit,
šapjen pokušavajuć' zaspat,
molin te nemoj dozvolit,
da svit doživi nuklearni rat.

_____________________________________________________

NAPOMENA:
išla - otišla, blazinja - jastuk, zaludu - uzalud, niko - neko, vrime - vrijeme, pensati -
misliti, nadati se, brime - brjeme, očijuh - očiju, slipi - slijepi, govoru - govore, fremala - zaustavila, itili - htjeli, otiraju - brišu, pasaju - prelaze, šapjen - šapućem.