Milan Drašković | Vrt kamenih figura

 

Otmeni hod kornjače, očekivanje plime,

u uzmućenoj vodi raspevano sečivo,

snovi kad te opkole da vidiš nevidljivo –

sedam boja jesenjih u zagrljaju zime.

Gracilni gležanj gejšin, harizma Genđi princa,

Gospodar mačaka i Vrt kamenih figura –

imaginarne zemlje, prostranstva od purpura,

poput ljigavih zmija blede senke od lica.

Svet kome ne pripada, svet što ga zaustavlja,

grom kad rascepi drvo – plamen ponad jezera,

pod zelenkastom lampom – lice puno čemera.

Rekom skerletnih suza putovanje nastavlja.

Oseća kako šire miris gorki bademi –

hrabrost da suzbiješ strah kad istini se stremi.