ponedjeljak, 19. listopada 2020.

Božica Jelušić | Vrana



Kakvo je stanje stvari? Uglavnom loše.
O drvo tučem, da zdravi zvuk izbijem.
Umori duh se, energije se troše.
Pronađem neku rupu, da orah skrijem.
Stara je ovo kuća. Dimnjak začađen.
Ne kuhaju se jela, nit' što presuša.
U raspuklini poda sjaj nepronađen.
U košmaru i vlazi potone duša.
Kažu da korijenje moćno temelj nadiže.
Ili tek traže razlog da drvo sruše?
Inatljiv korov kraj zida uhom striže,
Dok se u vrtu suši grm oskoruše.
Ne znam što reći više. Dolaziš skoro?
Na terasi je knjiga; vjetar je lista.
Zubima mi se bijelim nasmije Moro,
Ali u stilu nađem ton prokurista.
Pisati malo tko znade. Složit ćeš se.
Stihove valja mjeriti pomnom vagom.
Ja čujem lirsku frazu kad dud se trese:
I čudim se što ne dolaziš tim tragom.
Bića mojega roda se pripitome.
Ja nisam Gavran iz Edgarove pjesme.
Kad drugačije nećeš, vozi po svome!
Umetni jeftinu rimu, poput "česme".
Možda ne čuješ više moj doziv s brijega.
Ni ja ne mislim više o tvom prisuću.
Ne marim da sam kaplja tuša vrh snijega.
Konačno, ja sam Vrana. Čuvam ti kuću.
Dvor Barnagor, 19. listopada 2020.
Flora Green
Ilustracija: Nasta Rojc: VRANE (Gradski muzej Bjelovar)

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.