kroz njih se više ne gleda.
Večera je davno poslužena.
Vatra raste,
buja,
razvija se,
strpljivo čeka povoljan vjetar
kako bi progutala sve one naivne.
Kad se sve zbroji,
složi na pravo mjesto
i oduzme,
ništa od ovoga ostati neće,
jer zahvatit će svakoga
poput očaja ludila,
izvana,
iznutra,
nebitno je.
Sve proždrijet će
svojim gladnim usnama.
Ispljunuti kosti i ono malo mesa
što ostalo je.
Sve nestat će
kad shvate da ovako više ne može.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.