Sanijela Matković | Neznanje

Oprosti im
ni ne slute
da kockajuć se
za moje skute
skupljaju usud svoj
Dok otvoraju
mi rane
molim Te
oprosti im neznanje
jer
da znaju
ne bi me
raspeli
na kraju

zabludom
su osljepljeni
najlakše im bilo meni
TRNjEM glavu okruniti
tijelo
bičim izranit

još malo Oče
i k Tebi ću
prije nego
sahrane mi tijelo
obraćam Ti se sa željom

... Oprosti im neznanje!