subota, 16. veljače 2019.

Sanijela Matković | Pisma


Posvećeno Dragutinu Tadijanoviću

Dok u dugoj zimskoj noći
pisah jesenja pisma
u kutku zaspale tišine,
grmljavina je plašila golubove.
Sinoć te
u snu
čekah u drvoredima
šaljuć
dopisnice na ratišta
ko kasni žetalac duga

… jutor probudi me

ti iznenada ode
bacam srce pod tuđa stopala.


Nema komentara :

Objavi komentar