Alma Dautović | 5 minuta

ne znam što te dovodi
ni jesi li poslan.
u mojem si drhtaju Adonis,
a postaje hladnije,
i stihovi mi ispadaju u pramenovima
dok te govorim,
dok te tražim u nabujaloj rijeci sintagmi
koja se prelijeva iz korita
i vlaži stolac.
još nisam sklopila oči
u strahu da se ne raspršiš,
da ne ispariš u popodnevnu omaru
i ostaviš me
sretnu.