nekad bio
ostao je samo jedan čovjek
naravi vječnog stranca
u tišini što glad trpi
u samoći što se ne zamara
već pogled uz zemlju skriva
i ne poskakuje onako kako sam ja poskakivati znao
i ne priželjkuje onako kako sam ja priželjkivati znao
i ne nada se onako kako sam se ja nadati znao
Netko sasvim drugi postao je ja
zauzeo moj oblik
ovladao mojim sjenkama
A ja sam ostao trag
sjećanja na samog sebe
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.