nedjelja, 16. prosinca 2018.

Dejan Đorđević | I svega, i svačega, i tako


Vreme ne mogu da zaustavim
od malih nogu ne igram fudbal
kost iz grla ne vadim
cinim delom dela
nakon dobrog obroka
sledi uljuljkanost
pobedili smo i povredili
jer posle svake bitke
čujem doboše
merim od žice do žice
kriska limuna sa kašičicom meda
udobnost i zloba traju
na tarabama krpe i zakrpe
starom kapijom mame prolaznike
crvene se jabuke na stablu krušaka
tabanima gazim prokletstva
licem u nalicje, ne posustajem
tako od davnina, tako do davnina.

Nema komentara :

Objavi komentar