Dejan Đorđević | Oko seoskog krsta...

Oko seoskog krsta
deca su vozila kolo
starci su uvijali duvan
trešnja tek što je procvetala
dolazio je poštar
doneo je tvoju knjigu
malu
šarenu
mirišljavu
bili smo radosni
pisao sam ti o tome

Dejan Đorđević | Kad ti pevaš, svi pevaju

Kad ti pevaš, svi pevaju
tako je bilo od danas
sve je rasprodato, druže moj
šeširi, štapovi, prstenje
nose preparirane starice, ubogi starci
ne mareći, kako im stoji, priliči
samo piši, piši i uzdiši
knjiga dole, knjiga gore
voliš ne voliš
dok stojiš postojano
na braniku poezije
i sanjaš mlade godine
staro vreme i nove knjige.

Dejan Đorđević | Bio je Dan škole

Bio je Dan škole
u dvorištu pored kapije
starija žena je prodavala divlje jagode
U obližnjem Domu kulture
govorio si "Sivo sumorno nebo"
a dan kao izmišljen za uspeh
Umeo si da se obučeš za svaku priliku
Od mosta do centra varošice
bilo je tačno sto metara
naš drug iz razreda, sjajan matematičar
izračunao je tačan broj ljubomornih pogleda na tebe.

Dejan Đorđević | Smeško je rešio problem

Nema načina,
ima izbora, prijatelju
povuci, potegni,
iščupati ne možeš
deda je bio u ratu, završeno je
baba je šila haljine, umorna je
otac je gradio kuće, nije imao vremena
majka ko majka, uvek u nekom poslu
ja sam bio marljiv i vaspitan
učio i čekao

Dejan Đorđević | U zdravom telu, zdrav duh

Znam da je alkohol štetan
i dim cigareta za nepušače
sa zujanjem u ušima sam se pomirio
izgleda, tako treba da bude
Ustajem često u toku noći
odškrinem zavesu, pogledam u nebo, niie plavo, pa se vratim u postelju
A život ide, i prolazi
na pešačkom prelazu kod škole, nema rampe
deca mogu da prođu svakog časa
zadovoljni smo i zahvalni
pola hleba i dvesta grama salame
Kad zaboli u krstima, kažu, biće velikih promena
ovih dana ne da probada, steže,
žari i pali, ko u januaru
Ispod džempera potkošulja
dugačak kaput, šal
i obavezno šerpa i pištaljka
u zravom telu, zdrav duh!

Dejan Đorđević | Danas, da ne bude kasno

Kažete, nema nas
dok sneg pada neprestano
deset ispod nule
vozi pažljivo
dvadeset na glavi
trista, ma pola miliona
peva, urliče, zviždi
na centralnom trgu performans
punoletan mladić jede buđav hleb

Dejan Đorđević | Čovek i bolest

Čovek ide gradom
i ne oseća noge
na leđima nosi krst
oko vrata zmiju
susrete ga bolest i pita:
gde ti je glava?
U torbi!

Dejan Đorđević | I svega, i svačega, i tako

Vreme ne mogu da zaustavim
od malih nogu ne igram fudbal
kost iz grla ne vadim
cinim delom dela
nakon dobrog obroka
sledi uljuljkanost
pobedili smo i povredili
jer posle svake bitke
čujem doboše
merim od žice do žice
kriska limuna sa kašičicom meda
udobnost i zloba traju
na tarabama krpe i zakrpe
starom kapijom mame prolaznike
crvene se jabuke na stablu krušaka
tabanima gazim prokletstva
licem u nalicje, ne posustajem
tako od davnina, tako do davnina.

Dejan Đorđević | Rod rođeni

Bože,
ceo rod mi se blesav razblesavio
gledam sa prozora
i ne mogu da se načudim
rodu mome i porodu.
Gledam, kovitlam očima
belo,belcato, beli se.
Joj meni, roda moga rođenog.
U stolu stoluju crvi
blesavo smejanje ispod lustera
nove knjige, nove knjige, štampane, pisane
nove fotografije, slikane, uramljene
Rodovi, rodovi moji
svi ćete biti ono što hoćete
crveno, crvenilo, metak, meso
porodila se žena u tenku
slikali se pesnik i kritičar
dan danuju ,jutro ne sviće
hipnoze, metamorfoze, sloboda,
rodovi moji, diko moja.

Dejan Đorđević | To znači biti voljen

Pod krošnjom stare lipe
brujalo je zvono
na stepeništu starog ulaza stajala je ona
laste su sletale na krov
bilo je proleće i mirisale su ruže
mladici su odlazili u vojsku
drugi drugo nije imalo prvi čas
profesor je pušio cigaretu na pesačkom prelazu
bio je pazarni dan
autobus je kasnio
sta znaci biti voljen
pitao je slučajni prolaznik:
ostati dete, nacrtati sunce ili naučiti pesmu?

Dejan Đorđević | Samo napred

Ćutali smo i koračali
jedan pored drugog
čuo se je samo žubor planinske reke
za koji tren bili smo u mreži od paprati i kupina
znao sam da smo na pravom putu
obeċao sam sebi: moraš izdržati!
išli smo dalje, i dalje, i dalje
i dosli na najveċi vrh
rekoh: vidiš li sine ovu vatru
dole
tamo je bila naša zemlja
Vidim, odgovori on,
ali mi više nismo njeni!
Vatra je i dalje gorela
mi smo bili bliži nebu.

Dejan Đorđević | Bili ste u pravu

I kad bi me raspeli na krst
Razumeo bih
Vasu muku, vase stradanje, vasu prazninu.
Sada lepo nestanite
A ja cu vam oprostiti.